Battery 500 Technical Illustration (Credit: IBM)

Svaki put kada se u medijima pojavi naslov teksta o električnom vozilu, zastanem na trenutak i zamislim kakva bi vest mogla biti. Ponadam se da bi to mogao biti ne koncept, nego potpuno funkcionalno serijsko vozilo koje je sposobno da bude blago prema čovekovoj okolini ali i ekonomski isplativo. Izuzetno retko ta nada dobije svog parnjaka u stvarnosti. Ideje, koncepti i prototipovi – niko im ne može osporiti trud ali kao da rezultata u ovoj trci sa prirodom nema. Nedavno sam slučajno saznao za jedan projekat koji mi je ponovo probudio nadu. Predstavljam vam čedo računarskog giganta – IBM Battery 500 Project. 

Ako ste pomislili da samo automobilska industrija radi na prototipovima budućih vozila na električni pogon – pravarili ste se. Ovaj, u budućnosti svakako umešan, biznis je mesto i za one koji u svom dnevnom poslu koriste komponente tog nekog najboljeg rešenja u ovoj oblasti koje još uvek čekamo. No, nije IBM u igri samo zbog toga što mu je pojam baterije ili akumulatora dobro poznata stvar. Težnja velikih kompanija je i da budu prvi u patentiranju „savršenog“ akumulatora za ova vozila. Ovakav patent bi omogućio maksimalno dobru poziciju u bici za osvajanje meridijana. U redu, nagrada je jasna. Upoznajmo takmičara iza vrata A.

IBM je za cilj svog projekta odabrao akumulatorski sistem koji bi obezbedio 500 milja (800 kilometara) autonomije budućem vozilu na elektronski pogon. Zamisao stručnjaka u ovoj kompaniji jeste da „Litijum-vazdušne“ akumulatorske ćelije usisavaju kiseonik u ugljeničnu katodu (u nano-veličini, razume se) gde bi reagovale sa jonima litijuma i elektronima radi generisanja električne struje. Baterija je zamišljena tako da, pri uključivanju u proces pražnjenja, ispušta (nezagađeni) vazduh nazad u atmosferu, poput „disanja“. U cilju poboljšanja šansi ovog projekta, IBM je već angažovao vrhunske kompanije hemijske industrije, Ashai Kasei i Central Glass. Njihov zadatak je da povećaju doseg projektnog biroa i da predvide sve moguće scenarije korišćenja ove baterije.

Nažalost, kraj se ovom projektu ne vidi u skorijoj budućnosti – tek 2030. godine. No, ako posmatramo činjenicu da današnja električna vozila nude (relativno skromnu) autonomiju od svega 160 km, jasno je da ovakva ideja ima svoje mesto u tehničko-tehnološkom izazovu kakav električno vozilo svakako jeste.

Ideja svakako obećava. Baterije ovako zamišljene imaju veću gustinu energije od trenutno najmosovnije upotrebljivanih litijum-jonskih, pre svega zbog lakše katode i mogućnosti uzimanja „sirovog materijala“ iz vazduha. Brojke su jasne – potrebno je postići gustinu energije koja je bar 10 puta veća od one koju trenutno poseduju baterije u širokoj upotrebi. Put ka ovome popločan je nanotehnološkim napretkom svetskih sila u tehnološkom smislu – Japana, SAD-a, Koreje i Kine.

Ovaj projekat ima i svoju poentu van teme o električnim automobilima. Jasno je, više nego ikad, da je nanotehnologija sledeća velika oblast ljudskog tehnološkog razvoja, nakon dominacije informacionih tehnologija u vremenu u kom živimo. Mislim da je vreme da se posvetim nanotehnologiji, ponovo…

Više o projektu na: http://www.ibm.com/smarterplanet/us/en/smart_grid/article/battery500.html